Komisija za sprovođenje obnove (Reconstruction Implementation Commission — RIC, u srpskim arhivskim prevodima često navođena i kao KSO) bila je posebno petočlano međunarodno-lokalno telo osnovano na osnovu drugog Memoranduma o razumevanju iz marta 2005. godine, sa zadatkom da programira i nadgleda obnovu 34 srpska pravoslavna verska lokaliteta oštećena ili uništena na Kosovu tokom nasilja u martu 2004. godine. Komisijom je predsedavao predstavnik Saveta Evrope, a u njenom radu su učestvovali predstavnici Srpske pravoslavne crkve, Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Beograda, Ministarstva kulture, omladine i sporta i Zavoda za zaštitu spomenika iz Prištine. Prvi plenarni sastanak održan je u maju 2005. godine, čime je RIC nasledio kratkotrajni Odbor za implementaciju (Implementation Committee — IC), koji je delovao samo od juna do sredine septembra 2004. godine.
Od martovskih nemira 2004. do dva različita institucionalna mehanizma
U sekundarnoj literaturi i novinskim izveštajima često se neprecizno navodi da je Komisija za sprovođenje obnove (RIC) osnovana već u proleće ili leto 2004. godine. Primarna dokumentacija sačuvana na zvaničnoj prezentaciji Komisije iz maja 2009. godine omogućava precizno razgraničenje dva institucionalna mehanizma koji su nastali na osnovu dva različita memoranduma o razumevanju. Nakon nemira u martu 2004. godine, Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) pozvala je UNESCO, Evropsku komisiju i Savet Evrope da izvrše procenu štete. Direktorat za kulturu i kulturnu i prirodnu baštinu Saveta Evrope (DGIV) uspostavio je Hitni akcioni plan za kulturnu baštinu na Kosovu u okviru postojećeg Regionalnog programa za kulturnu i prirodnu baštinu u Jugoistočnoj Evropi.
Od maja do jula 2004. godine Savet Evrope i Evropska komisija organizovali su tri zajedničke misije za tehničku procenu (Technical Assessment Missions), u kojima su učestvovali međunarodni stručnjaci, predstavnici Privremenih institucija samouprave (PISG), stručnjaci iz Beograda i predstavnici Srpske pravoslavne crkve. Na osnovu ovih misija izrađen je opšti izveštaj za svih 34 lokaliteta i po dva detaljnija tehnička izveštaja za svaki pojedinačni objekat, sa listom prioriteta i procenom troškova za hitne intervencije, srednjoročne i dugoročne mere zaštite.
Prvi institucionalni okvir nastao je u junu 2004. godine, kada su Srpska pravoslavna crkva i PISG, uz posredovanje UNMIK-a, potpisali prvi Memorandum o razumevanju kojim je uspostavljen Odbor za implementaciju (Implementation Committee — IC). Prema arhivskom zapisu RIC-a, taj odbor je funkcionisao od avgusta do sredine septembra 2004. godine, kada se Crkva povukla iz memoranduma, nakon čega je proces obnove zaustavljen, a Odbor za implementaciju raspušten. Paralelno sa tim, na inicijativu generalnog sekretara Saveta Evrope, 10. septembra 2004. godine osnovana je Nezavisna međunarodna komisija za kulturnu baštinu na Kosovu (Independent International Commission for the Cultural Heritage in Kosovo), koja je okupljala Savet Evrope, Evropsku komisiju i UNMIK radi dugoročne koordinacije politike zaštite nasleđa.
Tek nakon višemesečnih pregovora između UNMIK-a, predstavnika Crkve i vlasti u Beogradu, Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve potvrdio je povratak u proces obnove i u martu 2005. godine potpisan je drugi Memorandum o razumevanju. Na osnovu tog dokumenta formirana je Komisija za sprovođenje obnove (RIC), koja je održala prvi plenarni sastanak u maju 2005. godine, dok su njeni zadaci formalizovani Projektnim zadatkom (Terms of Reference) potpisanim u avgustu 2005. godine, revidiranim u maju 2006. i dopunjenim Aneksom u septembru 2006. godine.
| Period | Naziv tela / inicijative | Pravni osnov i ključni učesnici | Dokumentovani ishod u izvorima |
|---|---|---|---|
| Maj – jul 2004. | Tri zajedničke misije za tehničku procenu (CoE / EC) | Savet Evrope, Evropska komisija, PISG, stručnjaci iz Beograda i predstavnici SPC | Objavljen opšti izveštaj za 34 lokaliteta i po dva detaljna tehnička izveštaja po objektu |
| Jun – sredina septembra 2004. | Odbor za implementaciju (Implementation Committee — IC) | Prvi Memorandum o razumevanju (jun 2004) između SPC i PISG uz posredovanje UNMIK-a | Radio od avgusta do sredine septembra 2004; raspušten nakon povlačenja SPC iz memoranduma |
| 10. septembar 2004. | Nezavisna međunarodna komisija za kulturnu baštinu na Kosovu | Inicijativa generalnog sekretara Saveta Evrope (CoE, EC, UNMIK) | Strateško savetodavno telo; od 2006. usmeravalo rad Međunarodnog odbora eksperata (IEB) |
| Mart – maj 2005. | Komisija za sprovođenje obnove (RIC / KSO) | Drugi Memorandum o razumevanju (mart 2005); prvi plenarni sastanak u maju 2005. | Glavno telo za donošenje odluka; Terms of Reference usvojeni u avgustu 2005, revidirani u maju i septembru 2006. |
| 2006. | Međunarodni odbor eksperata (International Expert Board — IEB) | Stručnjaci iz Grčke, Italije, Španije i Velike Britanije pod okriljem Nezavisne komisije | Terenske misije kontrole kvaliteta radova na zahtev predsedavajuće RIC-a i stručne radionice |
Petočlani sastav Komisije i operativni mehanizam odlučivanja
Prema arhivskom dokumentu, Komisija za sprovođenje obnove bila je telo za donošenje odluka (decision-making body) u kojem je svaka ključna strana imala svog predstavnika. Pet članova Komisije činili su: (a) predstavnik Saveta Evrope u svojstvu predsedavajućeg (Chairperson), (b) predstavnik Srpske pravoslavne crkve, (c) predstavnik Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Beograda, (d) predstavnik Ministarstva kulture, omladine i sporta (MCYS) iz Prištine i (e) predstavnik Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Prištine. UNMIK je snažno podržavao rad Komisije, prisustvovao sastancima u svojstvu posmatrača i koordinisao bezbednosna pitanja sa KFOR-om i policijom, kao i logističku komunikaciju između učesnika.
Operativna podela poslova bila je precizno uređena kako bi se obezbedila i stručna saglasnost i institucionalno sprovođenje javnih nabavki. Sve konzervatorske i građevinske projekte pripremali su srpski zavodi za zaštitu spomenika kulture (IPMs), čiji je rad za potrebe programa koordinisan preko kancelarije u Leposaviću. S druge strane, svakodnevno upravljanje ugovorima, administracijom i sprovođenjem odluka Komisije obavljala je Tehnička jedinica RIC-a (RIC Technical Unit) sa sedištem u Prištini, koju su finansijski podržavali Savet Evrope i Evropska komisija.
Tehničkom jedinicom rukovodio je menadžer projekta — međunarodni ekspert za arhitekturu — uz pet članova lokalnog osoblja srpske i albanske nacionalnosti iz oblasti arhitekture, građevinarstva, administracije i prevođenja. Pripremu tenderske i ugovorne dokumentacije zajednički su organizovali Tehnička jedinica RIC-a i Ministarstvo kulture, omladine i sporta (MCYS), koje je imalo formalnu nadležnost nad upravljanjem budžetom i javnim nabavkama i imenovalo lokalnog konsultanta kao kontakt-osobu (focal point) prema Tehničkoj jedinici.
Prilikom javnih nabavki, ponude je ocenjivala Komisija (RIC) uz posmatranje službenika za nabavke Ministarstva kulture, a preporuke za izbor izvođača upućivane su Srpskoj pravoslavnoj crkvi na konačno odobrenje. Na samim gradilištima radove su svakodnevno nadgledali nadzorni organi i konsultanti koje je imenovao RIC na predlog zavoda za zaštitu spomenika, uz princip ravnomerne zastupljenosti srpskih i albanskih stručnjaka na svakom projektnom lokalitetu.
Međunarodni odbor eksperata (IEB) i šta RIC nije bio
Radi obezbeđivanja usklađenosti radova sa evropskim i međunarodnim konzervatorskim standardima, 2006. godine ustanovljen je Međunarodni odbor eksperata (International Expert Board — IEB). Pod usmerenjem Nezavisne međunarodne komisije iz septembra 2004. godine i na poziv predsedavajuće RIC-a, stručnjaci IEB-a iz Grčke, Italije, Španije i Velike Britanije obavljali su terenske misije, pregledali kvalitet izvedenih radova na spomenicima i davali metodološke preporuke za unapređenje konzervatorskih postupaka, uključujući i stručne seminare za lokalne arhitekte, inženjere i arheologe.
Za pravilno tumačenje istorijskih izvora jednako je važno razumeti šta RIC nije bio. Prvo, RIC nije bio opšti fond za sve pravoslavne hramove na Kosovu niti komisija za procenu ratne štete iz 1999. godine; njegov mandat bio je strogo vezan za listu od 34 srpska pravoslavna verska lokaliteta oštećena u martu 2004. godine. Drugo, RIC nije bio trajna državna ili crkvena institucija, već projektni mehanizam kojim je upravljala Kancelarija za vezu Evropske komisije (ECLO), a sprovodio ga Savet Evrope. Treće, RIC nije bio direktan izvođač građevinskih radova na svim objektima sa svoje liste: u Prizrenu je, na primer, obnovu Bogoslovije Sv. Kirila i Metodija (#12) i Vladičanskog dvora (#14) sa 2 miliona evra direktno finansirala i vodila Evropska agencija za rekonstrukciju (EAR).org) nije zvanična prezentacija nekadašnje Komisije, već nezavisna istorijska zbirka zasnovana na sačuvanim arhivskim izvorima.
Dokumentovani primer iz prakse RIC-a: odobravanje izvođača u novembru 2005.
Arhivska stranica javnih saopštenja čuva konkretan trag o načinu na koji je mehanizam odlučivanja funkcionisao u praksi tokom prve godine rada. U saopštenju od 2. novembra 2005. godine pod naslovom „Potvrda KSO-a odobrenja kompanija od strane Svetog sinoda i početak radova na devetnaest pravoslavnih verskih objekata” (The RIC confirms companies approved by the holy synod and works to commence on a further nineteen orthodox religious sites), dokumentuje se dvostepeni proces: nakon sprovedenog tenderskog postupka i stručne evaluacije unutar Komisije, lista izabranih građevinskih i konzervatorskih preduzeća potvrđena je odlukom Svetog arhijerejskog sinoda SPC, čime je otvoren put za izvođenje hitnih zaštitnih radova na terenu pre zime 2005. godine. Već 21. decembra 2005. Komisija je objavila saopštenje o uspešnom završetku prve faze zaštitnih intervencija na 30 lokaliteta.
Česta pitanja
Koja je razlika između Odbora za implementaciju (IC) iz 2004. i Komisije za sprovođenje obnove (RIC) iz 2005. godine?
Odbor za implementaciju (IC) osnovan je prvim Memorandumom o razumevanju u junu 2004. i radio je samo od avgusta do sredine septembra 2004, kada je raspušten nakon povlačenja SPC. RIC je osnovan na osnovu novog Memoranduma o razumevanju iz marta 2005. i održao je prvi plenarni sastanak u maju 2005. godine.
Ko su bili pet članova Komisije za sprovođenje obnove?
Komisiju su činili: predstavnik Saveta Evrope (predsedavajući), predstavnik Srpske pravoslavne crkve, predstavnik Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Beograda, predstavnik Ministarstva kulture, omladine i sporta i predstavnik Zavoda za zaštitu spomenika iz Prištine.
Ko je izrađivao konzervatorske projekte, a ko je raspisivao tendere?
Sve stručne projekte pripremali su srpski zavodi za zaštitu spomenika kulture preko kancelarije u Leposaviću, dok su ugovornu dokumentaciju i javne nabavke zajednički organizovali Tehnička jedinica RIC-a u Prištini i Ministarstvo kulture, omladine i sporta.
Kakva je bila uloga Srpske pravoslavne crkve u izboru izvođača radova?
Prema mehanizmu RIC-a, ponude na tenderima ocenjivala je Komisija uz prisustvo službenika za nabavke Ministarstva kulture, a preporuke za dodelu ugovora slale su se Srpskoj pravoslavnoj crkvi na konačno odobrenje.
Šta je bio Međunarodni odbor eksperata (IEB)?
Međunarodni odbor eksperata osnovan je 2006. godine od stručnjaka iz Grčke, Italije, Španije i Velike Britanije kako bi na zahtev predsedavajuće RIC-a vršio terensku kontrolu kvaliteta radova i držao stručne obuke u skladu sa evropskim konzervatorskim standardima.
Izvori i literatura
- EU/CoE Support to the Promotion of Cultural Diversity in Kosovo (PCDK) & Previous Reconstruction Action — Savet Evrope (Council of Europe, Directorate of Culture and Cultural and Natural Heritage) (2010–2014) · Izvorni dokument ↗
- Report Submitted by UNMIK Pursuant to Article 2.2 of the Agreement Between UNMIK and the Council of Europe Related to the Framework Convention for the Protection of National Minorities (ACFC/SR/II(2009)002) — Savet Evrope / UNMIK (31. maj 2010.) · Izvorni dokument ↗
- OSCE Mission in Kosovo Report on Cultural Heritage Protection and Reconstruction Process (Document 74597) — Misija OEBS-a na Kosovu (OSCE Mission in Kosovo) (2008–2010) · Izvorni dokument ↗
- UNMIK SRSG visits His Grace Bishop Teodosije in Gračanica Monastery — Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) (31. maj 2011.) · Izvorni dokument ↗
- RIC Archival Page: The Background / Uvod — Reconstruction Implementation Commission (RIC) — arhivski snimak (17. maj 2009.)
