Uvod
U periodu izmedju 1999 i 2004 godine, pričinjena je znatna šteta verskim i kulturnim objektima na Kosovu. U tom periodu, veliki broj objekata kulturne baštine je oštećen ili uništen. Situacija je bila stabilna sve do nemira u martu 2004. godine, kada su 34 srpska pravoslava objekta oštećena ili uništena.
Misija Ujedinjenih nacija (UNMIK) na Kosovu je pozvala UNESKO, Evropsku komisiju i Savet Evrope da urade procenu štete. Kao odgovor, Savet Evrope (Direktorat za kulturu i kulturnu i prirodnu baštinu, DGIV) je izradio “Hitni akcioni plan za kulturnu baštinu Kosova” zajedno sa Evropskom komisijom, i uz veoma blisku saradnju sa UNMIK-om. Plan je pridodat “Regionalnom programu za kulturnu i prirodnu baštinu u Jugoistočnoj Evropi” koji je već bio u toku.
Savet Evrope (SE) i Evropska komisija (EK) su organizovali tri zajedničke misije za tehničku procenu od maja do jula 2004., u koje su bili uključeni stručnjaci iz SE-a, EK-a, Privremenih institucija samouprave na kosovu (PISK), stručnjaci iz Beograda i predstavnici Srpske Pravoslavne Crkve. Misije su rezultirale objavljivanjem sveobuhvatnog izveštaja o tehničkoj proceni za sva 34 objekta i kasnije sa dva detaljnija izveštaja o tehničkoj proceni za svaki objekat.
Na osnovu tri izveštaja o tehničkoj proceni, formirana je lista sa procenom troškova i detaljnim predlozima za hitnu intervenciju i konzervacione mere za svaki objekat, takodje je ukazano gde je moguće primeniti srednjoročne i dugoročne mere zaštite. Za izvršenje ovog posla, PISK je izdvojio 3,7 miliona evra iz svog budžeta, nakon čega je privremeni Specijalni predstavnik Generalnog sekretara UN (SPGS), izdvojio dodatnih 0,5 miliona evra iz SPGS rezervnog fonda za program rekonstrukcije.
Kao dopunu misijama za tehničku procenu, Savet Evrope je inicirao sastavljanje dve nove strategije od kojih je jedna bila da se u skladu sa novonastalom situacijom dogovori sa Srpskom Pravoslavnom Crkvom o dopuni liste (Lista prioritetnih intervencija) sa 11 njihovih spomenika, lista je formirana unutar Regionalnog programa za kulturno i prirodno naledje u jugoistočnoj Evropi, dakle integrisati navedenu listu sa uskladjenom listom spomenika koja predstavlja postojeće spomenike u celom Kosovskom regionu. Druga strategija je ustanovljena na inicijativu Generalnog sekretara Saveta Evrope, sa namerom da se racionalizuju napori medjunarodne zajednice da se zaštiti celokupno kulturno nasledje na Kosovu, tako je 10. septembra 2004. godine formirana “Nezavisna medjunarodna komisija za kulturno nasledje na Kosovu”, u kojoj su učestvovali Savet Evrope, Evropska komisija i UNMIK sa ciljem da Komisija pruža srednjoročno i dugoročno savete i podršku politici.
2004 – Odbor za implementaciju
Pregovori između Srpske Pravoslavne Crkve (SPC) i PISK-a uz posredovanje UNMIK-a, rezultirali su Memorandumom o razumevanju (MR), potpisanim juna 2004. od strane Crkve i PISK-a, i formiranjem Odbora za implementaciju (OI) sa ciljem da rukovodi i nadgleda izvodjenje hitnih rekonstrukcionih radova. OI je radio bez problema od avgusta do sredine septembra 2004, kada je Crkva odustala od MR i sav napredak procesa rekonstrukcije je zaustavljen. Odbor je raspušten.
2005 – Komisija za sprovodenje obnove
Prateći brojne sastanke i pregovore izmedju UNMIK-a, predstavnika Crkve i Srpskih predstavnika vlasti, Sveti Sinod je potvrdio da će se Crkva ponovo priključiti sporazumu, pa je drugi MR potpisan marta 2005 godine. Na osnovu novog MR, maja 2005. godine formirana je Komisija za sprovodjenje obnove (KSO) i ista je održala svoj prvi plenarni sastanak i nastoji da se sastaje svakog meseca.
2006 – Međunarodni odbor eksperata
Uočena je potreba da se u radu na obnovi evropski i medjunarodni standardi moraju poštovati i zbog toga je osnovan Medjunarodni odbor eksperata 2006. godine da bi podržao i nadgledao nivo kvaliteta izvodjenja radova. MOE pod vodjstvom Nezavisne medjunarodne komisije (osnovana u septembru 2004. godine) i na zahtev Predsedavajuće KSO-a izvršava zadatke na terenu kako bi nadgledali nivo kvaliteta radova, sa ciljem da se preporuči KSO-u u kom pravcu da unapredjuje metode u skladu sa evropskim i medjunarodnim standardima.
Go to top